Svi znamo za Valtera, ali retko ko zna da ih je bilo dvojica – četnik i komunista. Jedan od njih je na današnji dan poginuo (FOTO) (VIDEO)

Prema nemačkim dokumentima, komunistički Valter – ne postoji. Njega Nemci uopšte ne pominju, jer i nije bio ni od kakvog značaja za ratne operacije

Na današnji dan Sarajevo se seća svog junaka, Vladimira Perića Valtera, narodnog heroja Jugoslavije. Po njemu je snimljen i film iz 1972. godine “Valter brani Sarajevo“, koji je proslavio van naših granica glavnog glumca Velimira Batu Živojinivića. 6. aprila se navršilo 72 godine od njegove pogibije. Međutim, u Drugom svetskom ratu zapravo su postojala dva Valtera.

Prema toj priči, u Drugom svetskom ratu postojala su dva Valtera:

– Vladimir Perić Valter, komunista, i

– Potpukovnik Žarko Todorović Valter, četnik.

Vladimir Perić Valter

Rođen je 1919. godine u Prijepolju. Posle završene osnovne škole, upisao se u Trgovačku akademiju. Zbog lošeg materijalnog stanja, bio je prisiljen da se sam izdržava i školuje. Posle završene Trgovačke akademije, odlazi u Beograd na Visoku ekonomsko-komercijalnu školu. U vreme kada je bio na službi u Hipotekarnoj banci u Sarajevu, od 1940. godine postao je član Mesnog komiteta KPJ za Sarajevo. Pre toga je aktivno učestvovao i radio u revolucionarnom radničkom pokretu.

Kada su sile Osovine okupirale Kraljevinu Jugoslaviju, Valter je nastavio ilegalno da radi u Sarajevu, da bi ubrzo stupio u Majevički NOP odred, čiji je komandant postao krajem 1942. godine. Otišao je, zatim, u Zenički NOP odred, koji se u početku pročuo po mnogim uspešnim akcijama. Valter je bio i komandant udarnog bataljona u Šestoj istočno-bosanskoj brigadi. Početkom 1943. godine, upućen je na ilegalni rad u Tuzlu. U ovom gradu, i pored izuzetno teških uslova rada, uspešno je izvršavao sve zadatke.

U leto 1943. godine, rukovodstvo NOP-a Jugoslavije je uputilo Valtera na ilegalni rad u Sarajevo. Tamo je postao sekretar Mesnog komiteta Partije. Kao iskusan borac i dobar poznavalac prilika u ovom gradu, učinio je mnogo da oživi ilegalni pokret. Davao je značajnu pomoć partizanskim jedinicama koje su delovale u okolini Sarajeva. Organizovao je mrežu partizanske obavještajne službe. U nekoliko navrata, Specijalna policija pokušavala je da otkrije i uništi ilegalne punktove i sarajevsku organizaciju u celini. To joj, osim retkih slučajeva, nije polazilo za rukom. Valter je još za života postao legenda, kao jedan od najiskusnijih i najhrabrijih obavještajaca narodnooslobodilačkog rata. Nekoliko puta je po specijalnim zadacima odlazio na slobodnu teritoriju i u Vrhovni štab NOVJ.

Gotovo do kraja rata, do 6. aprila 1945. godine, stajao je na čelu svih akcija ilegalne organizacije u Sarajevu. Poginuo je u završnim borbama za oslobođenje grada.

Valter je s grupom boraca čuvao električnu centralu koju su ustaše htele da unište prilikom povlačenja. U ovim borbama, minobacačka granata prekinula je životni put Vladimira Perića. Ostala je legenda o neustrašivom i odvažnom obavještajcu Valteru. Sahranjen je u Grobnici narodnih heroja u spomen-parku Vraca, ispod planine Trebević, kod Sarajeva.

Odlukom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 24. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Godine 1992, pred samo izbijanje rata u BiH, antinacionalistički i antiratno raspoloženi demonstranti u Sarajevu budili su sećanje na Perića kao simbol međuetničke tolerancije, tako da su nosili nalepnice na kojima je pisalo Ja sam Valter. Takođe, jedno antiratno udruženje nosilo je ime po Vladimiru Periću Valteru.

Žarko Todorović Valter

Žarko Todorović Valter je bio jedan od rukovodilaca obaveštajne službe ravnogorskog pokreta u početnoj fazi Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji i prvi komandant ustaničke komande u Beogradu. Organizovao je povezivanje Četničkog pokreta sa engleskom obaveštajnom službom i sa izbegličkom vladom.

Todorović je bio rođeni Beograđanin, završio je 51. klasu Vojne akademije.

Autora brojnih knjiga o četničkom pokretu Miloslav Samardžić za Telegraf.rs je 2013. godine govorio o Todoroviću, koji se i danas nalazi na spisku narodnih neprijatelja i ratnih zločinaca objavljenom 2000. godine od Subnora.

Međutim, prema nemačkim dokumentima, komunistički Valter – ne postoji. Njega Nemci uopšte ne pominju, jer i nije bio ni od kakvog značaja za ratne operacije.

Takođe prema nemačkim dokumentima, drugi Valter ne samo što je postojao, nego se najveća akcija Gestapoa na Balkanu tokom rata zvala upravo Operacija ”Valter”. I jedan od najvećih dosijea Gestapoa je Dosije ”Valter”, koji se danas čuva u Arhivu Grada Beograda, Fond BDS (Gestapo).

Operacija ”Valter” izvedena je početkom 1943. U Beogradu je 17. marta uhapšen potpukovnik Todorović sa grupom ilegalaca, a u Zagrebu još osam njegovih ilegalaca, mahom Hrvata, profesora univerziteta. O padu potpukovnika Todorovića Draži je javio general Trifunović, 2. aprila:

”Za Valtera potvrđeno da je uhvaćen… Beograd potpuno ukočen za rad. Kuriri ne mogu ni vezu da uhvate sa našim ljudima. Pritisak veliki. Na terenu isto. Produžavam rad s kim se i koliko se može.”

Draža je 6. maja izvestio majora Radoslava Đurića da su Valtera odali ”kapetan Jova Miladinović i major Radaković u vezi sa gestapovcima”.

Od Đurića je potom Draža tražio da proveri ko je kapetan Jovan Miladinović, jer je jedan kapetan Jovan Miladinović bio komandant 1. kosovskog korpusa. Ovaj period obeležila je igra oko pravog i lažnog Valtera, koga je Gestapo pokušao da ubaci među beogradske ilegalce. Draža 6. maja radio stanici ”Valter” u Beogradu šalje sledeću depešu: ”Odredio sam Valterovog zamenika majora Tozu Milojevića. Stupite što pre u vezi sa njime. Svi drugi koji se javljaju kao naslednici Valterovi lažni su.”

Draža je, kako proizilazi, znao da potpukovnik Todorović u Gestapou nije odao svoju radio stanicu. U stvari, nije odao ništa, tako da Nemci nisu ni saznali da je on bio Valter, što se vidi iz njegovog dosijea (smatrali su da je samo jedan od šefova ilegalaca).

O pravom i lažnom Valteru Draža je 18. maja pisao Đuriću: ”Novi Valter inače Toza tuži se da mu neki Ćirković i Miladinović u mestu gde živi uhapšeni Valter, čine smetnje da primi dužnost. Ćirkovića i Miladinovića optužuje kao gestapovce. Toza uzeo ime Prin-Prin.”

Istog dana Draža javlja majoru Milojeviću i generalu Trifunoviću da je preko kurira poslao nove šifre za Valtera, sa duplim šifrovanjem.

Potpukovnik Todorović je uspeo da pobegne agentima Gestapoa, u Zagrebu, gde su ga vodili da otkrije tamošnje veze. Ostao je u Zagrebu, kao komandant četničkih ilegalaca u Hrvatskoj, ali je ponovo uhapšen 9. septembra 1943. i odveden u Mauthauzen. Podvrgnut je najvećim mukama, ali pošto je preživeo šest meseci – što nikome do tada nije uspelo – Nemci su ga iz najtežeg prebacili u najlakši deo logora.

Posle rata je bio pukovnik francuske armije, pa visoki činovnik francuske vlade. Komunisti su tražili njegovo izručenje, da mu sude kao narodnom neprijatelju, izdajniku, ratnom zločincu, itd, što je odbijeno kao neozbiljno.

Preminuo je u Parizu, u dubokoj starosti, posle 2000. godine. Međutim, prema pojedinim izvorima, delove njegove biografije iskoristili su za snimanje filma ”Valter brani Sarajevo”.

Pogledajte spot Dubioze kolektiv posvećenu Vladimiru Periću:

 

(Telegraf.rs)