Majko, eto me kući za Bajram iz tuđine

Majko moja mila, samo da ti javim da ću, ako Bog da, kući za naš lipi Bajram.

 

Razgovarao sam sa šefom da mi da urlapa koji dan, pušćo me da idem kući. Poželio sam se svega, ova me tuđina ubi, svaki dan mi je isti, majko.

Vajk radim, i dan i noć, znaš kako je kod Švabe. Poželio sam se i tebe i babe, sela, komšija. Vajk osjetim miris one tvoje šamije kad dođem kući i zagrlim te. Obradujem se svaki put kad mi Mehmed kaže: “Ma đe si, komšo brate?”.

Poželio sam se i nane Salihovce, ona me vajk pitala đe sam bio ili đe sam pošo dok sam bio dole. Poželio sam se i naše domaće hrane, ovdje vajk suho jedem kad nemamo kad kuhati. Uzberi zelja, mati, pa da nam zeljanicu napraviš kad dođemo. Ima i onih oraha što smo jesenas kupili ja i babo ispod onog velikog u bašči. Istucaj ih malo pa napravi baklavu. Znaš, majko, da je tvoja baklava najlipša vajk bila.

A sigurno će biti i oni mazani kolača, jer ti vajk napraviš čudo toga. Pošalji djecu da naberu koju gajbu malina pa da ponesemo, vamo je to skupo, a ne dođe čudo u korpici. Et, bome, mati, poselami babi i reci mu da sam kupio mu onaj dio za traktor.

Mi ćemo u nedlju naveče doći ako ne bude gužve.

Allahimanet, mati draga, čujemo se, ako Bog da, i vidimo uskoro.

Cazin.NET