Zašto Dodik neće da bude bosanski Srbin?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome koji je cilj deklaracije o položaju srpskog naroda u regionu čije je donošenje najavljeno do kraja godine. Sagovornici su bili Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije, i Branko Todorović, predsednik Helsinškog odbora Republike Srpske.

Bilo je reči o tome zašto Vučić govori da je cilj deklaracije očuvanje srpske kulture u regionu, dok Dodik naglašava da je njen cilj da se izbegne novo stradanje Srba, da li se deklaracija može posmatrati kao ponovno otvaranje srpskog pitanja na Balkanu, da li je u Srbiji još živa ideja o državi svih Srba na Balkanu, zašto Miloradu Dodiku smeta naziv bosanski Srbi, da li se u Srbiji na Republiku Srpsku gleda kao na kompenzaciju za gubitak Kosova, može li se verovati Vučiću kada kaže da deklaracija neće biti usmerana protiv suseda, kao i o tome šta deklaracijom dobija Vučić, a šta Dodik.

Omer Karabeg: Milorad Dodik, koji je uz Aleksandra Vučića glavni promotor deklaracije, izjavio je da je njen cilj da se izbegne novo stradanje Srba. Kako tumačite tu izjavu?

Sonja Biserko: Priče o ugroženosti srpske nacije uvek su u funkciji održavanja jedinstva i homogenosti srpskog naroda i generisanja nacionalizma koji služi da se prikrije nesposobnost vlasti da rešava aktuelne probleme kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj. S druge strane, to se verovatno radi da bi se odvratila pažnja od Kosova, jer Evropska unija vrši pritisak na vlast u Srbiji da realizuju sporazum Beograd-Priština. I treći razlog je što Milorad Dodik sledeće godine ima izbore, pa Beograd nastoji da mu da podršku, jer je njegova pozicija znatno oslabila s obzirom na tešku ekonomsku i socijalnu situaciju u Republici Srpskoj.

Branko Todorović: Mislim da Srbi koji žive izvan Srbije – u Republici Srpskoj i drugim zemljama u regionu – nikada ne bi trebalo da zaborave kako je zvanični Beograd devedesetih godina okretao glavu od egzodusa Srba iz Hrvatske za koji je snosio ogromnu odgovornost. Tada se u Beogradu igrala neka velika utakmica, mislim da je bio neki “vječiti derbi“, pa se na televiziji samo govorilo o tome, a vijest o izbjeglim Srbima emitovala se negdje pri kraju dnevnika. Dakle, u ne tako davnoj prošlosti možemo pronaći odgovor na pitanje koje je sada pred nama. Očito je da politički vrh u Beogradu, u dogovoru sa Banjalukom, u želji da očuva vlast povlači poteze koji su prije svega namijenjeni unutrašnjoj upotrebi i koji su u ovom trenutku itekako potrebni i Beogradu, i Banjaluci.

Rekao bih da u tome nema ništa što će doprinijeti da Srbi sa ove ili one strane Drine žive bolje, lišeni mnogih briga koje u ovom trenutku imaju. Za nas, koji dosta često putujemo preko Drine, bilo bi mnogo korisnije da su predsednici Dodik i Vučić postigli dogovor da više ne bude višesatnog zadržavanja na granici – u Sremskoj Rači i na drugim prelazima. To su pitanja koja muče građane. I još nešto. Prije nekih sedam godina donijeta je slična deklaracija koja se zvala veoma zvučno “Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore“ koja je imala skoro identične ciljeve kao ova. Ništa od toga u proteklih sedam godina nije zaživjelo. Tako će biti i sa ovom deklaracijom ali, nažalost, ovakve najave mogu da naruše odnose u regionu i unesu dodatni nemir, nestabilnost i nepovjerenje.

Opširnije pročitajte na ovom linku.

radio slobodna evropa