NASER ORIĆ: JA NE MOGU DA PROUČIM FATIHU SABORCIMA I ROĐACIMA U POTOČARIMA, A RATNI ZLOČINCI GOSTUJU U SARAJEVU!
Ratni komandant Srebrenice Naser Orić ni ove godine nije mogao da u Potočarima prisustvuje dženazi žrtvama genocida u Srebrenici i srednjem Podrinju, te ukopu njegovih saboraca, komšija i rođaka…
Tokom 2012. i 2013., to je radio u ilegali, daleko od očiju javnosti, ali se potom suočio s novim potjernicama iz RS-a i Srbije. Orić u razgovoru za INS kaže da je ogorčen zbog toga, jer ga više od dvije decenije proganjaju samo zbog toga što je branio svoje sugrađane, svoj narod i svoj grad.
Hvala svakom Srbinu koji prizna
No, za INS otkriva da nije samo ogorčen na svoj položaj i srpsku politiku koja nikako da dođe do svojih zdravih osnova, već i bošnjačku politiku, posebno onu u Srebrenici.
– Tužno je da mi se to što sam išao na dženazu u svoje Potočare, na kraju, obilo o glavu. To je bio eho. Kad sam krenuo u rodnu grudu, odmah su krenuli s difuznim potjernicama. Od tada se vodi proces procese protiv mene. A bili su stali. To vam je, što bi rekli pravnici, doživotno socijaliziranje. Navodno me «socijaliziraju», da ja shvatim da nikada ne mogu otići u taj svoj rodni kraj. Ako su htjeli, što me se nisu osudili pa da kažu da sam ratni zločinac, da ne mogu hodati svijetom. Međutim, ja koji sam oslobođen u Hagu ne mogu da odem na svoju rodnu grudu, da se poklonim svoji saborcima, žrtvama genocida, da svojoj familiji proučim Fatihu, a, serbez, uz dužno poštovanje svim televizijskim kućama, dolaze presuđeni ratni zločinci da gostuju na emisijama u Sarajevu. To je za mene poražavajuće – kaže Orić za INS.
Komentirajući činjenicu da, dok je njemu onemogućeno kretanje, u Srebrenici zamalo održana promocija knjige Ljiljane Bulatović, biografkinje Ratka Mladića i Radovana Karadžića, te da se u Banjoj Luci , 11. jula, održavao skup podrške zločincu Mladiću, Orić ističe da to nije ništa novo.
– Ja sam 1992. naučio njihov stil i način rad. Od Brane Crnčevića do Dobrice Ćosića. Oni od tih ideja nikada neće odustati! Nama to treba da bude jasno. Hvala svakom Srbinu koji prizna da je bio genocid, ali što se tiče Akademije (Srpska akademija nauka i umetnosti, op.a.), to je jasna stvar. Ne treba da nas iznenađuje. Oni neka žive u svom svijetu, mi ćemo u svom. Što je najvažnija činjenica, međunarodna zajednica, odnosno Tribunal u Hagu su kazali da se desio genocid. Na čast onima koji su ga počinili, da li će prihvatiti ili ne. Da su htjeli da budu ljudi, da shvate razlike, ne bi činili genocid. Ali, u tom narodu ima dosta ljudi koji znaju da se desio genocid, ali ne smiju javno da izađu i kažu zbog sredine u kojoj žive. Nekad nismo imali nijednog Srbina koji bi došao u Potočare da kaže da se desio genocid u srednjem Podrinju. Danas to govore Nenad Čanak, pa Saša Janković, za kojeg tvrde da mi je navodno tokom rata uzeo dokumente i da me jurio po Srebrenici, što, naravno, nije tačno – navodi Orić.
Naše svađe
Upitan o položaju Bošnjaka u Srebrenici, te o uvjerenju mnogih od njih da su ostavljeni i zaboravljeni, Orić odgovornost pak vidi u bošnjačkim liderima u Srebrenici.
– U Federaciji BiH živim na silu, jer se ne mogu vratiti tamo odakle sam. Živi sam svjedok koliko ljudi u FBiH iskreno doživljavaju Srebrenicu, koliko pokušavaju da pomognu. Sve dok mi Bošnjaci u Srebrenici ne budemo uspostavili jedinstvo između sebe, ne mogu nam pomoći ni međunarodna zajednica, niti bilo ko je drugi. To je ključna stvar. Da mi Bošnjaci sjednemo, da se pogledao u oči i da kažemo: «Ljudi šta mi želimo!?». Tek onda možemo tražiti pomoć od ostalih. Mi smo nadigli cjelu planetu za Srebrenicu, a naši političari za 20 godina nisu vratili ni 1.500 ljudi. Ni 1.500 se nije vratilo u Srebrenicu! O čemu pričamo!? – komentira Orić za INS, te u svom stilu nastavlja:
– Pričamo o pomoći… Kad smo trebali glasati za Srebrenicu, posvađali se između sebe. Onaj vuče na svoju stranu, onaj na svoju, a ja i moji saborci trebamo da govorimo da se glasa… Uslijed tih svađa dobili smo rezultat da nam je Srbin na čelu Srebrenice. Niko nam nije kriv. Ovdje su ljudi koji se bave politikom, koji su tamo u općinskim organima, oni su napravili sami sebi zvrčku. Pokušali smo iskoristiti svoj autoritet da prikupimo što više ljudi, glasova, ali zbog tih sujetnih ispada dobili smo rezultat koji imamo. Da sad zadeveramo kompletnu planetu, nema koristi… Zašto mi ne možemo da se dozovemo sami, da vidimo šta je do nas.
Ključni problem je razdor Bošnjaka u Srebrenici
Nadalje, Orić priznaje da «nema političke porobošanjačke partije u Sarajevu koja nije htjela da pomogne Srebrenici, da Bošnjak bude načelnik».
– Ne znam šta je više trebalo!? Mi smo sami sebi krivi što smo napravili svađu. Trebali smo se rasporediti i kazati ko će šta biti, a ne da ovako prebacujemo loptu jedni na druge, a ključni problem je razdor Bošnjaka u Srebrenici – kaže Orić.
“Srebrenica za Bošnjake mora biti hadž”
Orić je u izjavi za INS uputio poruke Bošnjacima diljem svijeta:
– Trebali bi shvatiti da je Srebrenica za Bošnjake mali hadž. Trebalo bi svake godine sve više ljudi ide tamu. Srebrenicu treba ubaciti u turističke odrednice, da turista kada dođe u Sarajevo dobije kartu i da jedna od glavnih destinacija budu Srebrenica i Memorijalni centar, da se kroz takve stvari pokušava ljudi usađivati svijest o Srebrenici.
Najgora stvar kod Bošnjaka što svako hoće da bude prvi
Komandant odbrane Srebrenice je uputio i poruku bošnjačkim političarima, bh. liderima:
– Što se tiče Bošnjaka i lidera, kod Bošnjaka je najvažnija međa, mora svako od nas mora znati čija puška dokle može da dobaci. Najgora stvar kod Bošnjaka jest što svako hoće da bude prvi. Dok god se ne dogovorimo, ne podijelimo placeve, neće bit će dobro. Do tada neće biti jedinstva sinhronizacije, uvijek ćemo trčati i tražiti pamet sa strane. A imamo dovoljno akademika, dobrih ljudi diljem svijeta, koji su se tamo dokazali. Samo da obuzdamo svoje sujete – rekao je Orić za INS.
Ins.ba